O sreći se može pričati 5 minuta, ne više.
Tu nema šta da se kaže, osim toga da si srećan.
A o nesreći, ljudi pričaju danima i noćima.
U stvari, čovek je srećan samo onda
kada najmanje obraća pažnju na vreme,
i kada ga ne juri strah.
Ipak, ako te juri strah, možete se smejati.
Šta drugo da radite?
Ne juri sreću, i naći ćeš mesto gde ona živi. I sreća će te sama naći. Mogu da ti kažem mesto gde živi tvoja sreća – u tebi samom. A put do nje je maksimalan razvoj svih svojih sposobnosti.
Budite radosni
kad god vam se za to pruža mogućnost,
i kad god za to nalazite snage u sebi,
jer trenuci čiste radosti vrede
i znače vise nego čitavi meseci i dani
nasega zivota provedeni
u mutnoj igri nasih sitnih i krupnih stvari
i prohteva.
(Njihova propinjanja su ćudljiva i nezdrava,
njihova zadovoljstva nesigurna i kratkotrajna,
sama sebi cilj i svrha!).
A minut čiste radosti ostaje u nama zauvek
kao sjaj koji ništa ne može zamračiti.
Vreme je presporo za onog koji čeka, prebrzo za onog koji ima strah, predugo za onog koji pati, prekratko za onog koji uživa ali za onog koji ljubi vreme ne postoji.
Čovek je sklon
nabrajanju svojih nevolja,
ali nikada ne nabraja svoje radosti.
Kada bi ih nabrajao
onako kako to one zaslužuju
uvideo bi da svako ima
dovoljno sreće u životu.